V.A.Mocart

Kao osmogodišnji dečak Mocart je koncertrirao u Milanu. Sala je bila prepuna. Svi su želeli da vide i čuju „čudo od deteta“. Jedna od prisutnih starijih dama reče svome susedu: „Ovde nešto nije u redu. Nemoguće da jedno dete tako svira: Vidite li prsten na njegovoj ruci? To je sigurno čarobni prsten. Bez njega sigurno ne bi mogao tako svirati.“

Mali Mocart, prefinjenog sluha, čuo je tu primedbu. Primetnim gestom skide prsten i ostavi ga  u stranu, pokloni se dami i nastavi da svira isto tako lepo kao pre.

Kada je Mocart imao 14 godina prisustvovao je u Rimu izvođenju čuvenog   “ Miserere-a“ od  Allegrija, remek dela katoličke crkvene muzike. Prepisivanje ovog dela, koje je bilo čuvano kao sveto, bilo je od pape zabrenjeno pod pretnjom isključenja iz crkve.

Na Mocarta je ova muzika ostavila dubok utisak. Otrčao je u stan i kao u groznici, po sećanju, napiso celo delo. Posle dva dana ponovo je prisustvovao njegovom izvođenju da bi ispravio neke sitne greške. Uveče, na jednom prijemu sreo je čuvenog pevača-kastrata Cristiforija, člana papskog hora, i zamolio ga da mu otpeva jedno mesto iz „Miserere-a“. Ovaj, strogo se državši zabrane, otpeva namerno pogrešno. Mali Mocart mu se nasmeja „nije tako, dragi moj“ i otpeva mu kako treba. Zavladalo je zaprepašćenje a ujedno i oduševljenje prisutnih.

Papa je ubrzo saznao za ovaj događaj. Pozvao je Mocarta u svoje odaje i umesto prekora i kazne, blagoslovio ga i odlikovao ordenom “ Viteza sa zlatnim mamuzom“!

Za vreme probe opere „Don Giovanni“ Mocart nikako nije bio zadovoljan Zerlininim uzvikom bola , koji je pevačica Bondini izvodila na kraju prvog čina vrlo neubedljivo. Dosetivši se, Mocart se neopaženo došunjao iza kulisa i u određenom trenutku uštinu pevačicu za zadnjicu. Pevačica je uplašena, a i od bola, vrisnula i to onako kako je Mocart želeo. „Tako je dobro! Tako treba uzviknuti!“ Pohvali je maestro.

U društvi je Mocart bio vrlo vesele naravi.

Jednom se opkladio da može da odsvira na klaviru akord koji niko drugi ne ume. Napisao je akord gde leva i desna ruka na velikoj udaljenosti moraju uhvatiti čevoroglasni akord, dok je u sredini stajala jedna usamljena nota. 

Uviđajući nemogućnost izvođenja takvog akorda, prisutni su pristali na opkladu. 

Mocart je otrčao do klavira. Obema rukama udari akord a usamljeni ton u sredini klavijature udari nosem. tako je dobio opkladu. ( Prema nekim izvorima ova opklada je bila sklopljena između Mocarta i Hajdna).

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s