Johannes Brams

Veliki kompozitor Johannes Brams uvek je pokušavao da izbegne društvene obaveze koje ga nisu zanimale i društvo koje mu je bilo dosadno. Primivši jednom prilikom poziv da učestvuje na jednoj svečanosti, dobio je u prilogu i spisak zvanica s tim da precrta imena onih lica sa kojima ne bi želeo da se sretne. Spisak je vraćen samo sa jednim precrtanim imenom- njegovim.

U jednom društvu Brams je pratio svoju sonatu za čelo. Čelista nije bio dorastao delu te je Brams svirao sve glasnije i glasnije. Pri jednoj kratkoj pauzi čelista mu šapnu: „Sviraj tiše, ja sebe više ne čujem.“  „Eh, baš si sretan“, odgovori mu Brams.

Jednom prilikom Brams se nalazio na turneji kao pratilac mađarskog virtouza- violinoste Eduarda Remenyja. Kada su u gradu Celle, blizu Hanovera, stupili na podijum primetili su da je klavir za pola tona niže naštimovan. Remenyi, bojeći se gubitka efekta i sjaja Betovenove c-mol sonate koja je bila na programu , odbio je da violinu štimuje za pola tona niže. Tada je Brams seo za klavir i bez dvoumljenja počeo da transponuje klavirsku deonicu za pola tona naviše. Publika je bila oduševljena a maestro Brams je celu sonatu odsvirao bez i jedne greške.

U krugu prijatelja Johannesa Bramsa bio je vrlo rado viđen kompozitor i klavirista Ignaz Brull, koji je sa svojom operom “ Zlatni krst“ postigao lep usph. Bramsa su pitali šta misli o prijateljevoj operi,na šta je on odgovorio: “ Zavidim mu na suvišnosti u melodijama. Ja bih napravio tri dela od onog što on razbacuje na jedno!“

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s